Park

*prolazi pored povisoke nocne svetiljke koje je obasjavala sad vec pust park ocima prikovanim za svoju senku *

"Jesam, Aya Huuyga ", odgovori mu pa upita "A ko si ti? "
*pogledala je jounina pokusavajuci da se doseti da li ga je negde vec susretala.*
~ Upaljivo narandzasta kosa, braon oci, prosecna visina i gradja, skroz u crno obucen.. Ne izgleda poznato...Definitivno da nisam sretala do sad ~ *pomisli pa upita jos jedno pitanje*
" I ti si iz Konohe, jel da? "

" I meni je drago.." odgovori pa nastavi da prica " Zapravo upravo sam krenula natrag ka selu..." priznade, pa ga upita " A sta se to desava u areni? "

* Gledala ga je ravnodusno, dok nije dosao do kraja price, a onda je pozelela da je sve sto je izgovorio samo jedna sala. Ali on se nije nasmejao na kraju. Niti jednom. Trepnula je par puta napravivsi zbunjeno-iznenadjen izraz lica a zatim se blago zakikota*
" Mora da se salis... " *rece i dalje trazeci na njegovom licu neke naznake da ono sto govori nije istina*

*Cutke je krenula ka njemu dok nije stigla do njega a onda se zajedno sa njim, ubrzanim korakom, uputila ka selu.. Nakon par koraka otvorila je usta taman da izusti koju rec ali se brzo predomislila pa ipak nastavila da koraca cutke jos neko vreme. Tik pre nego sto su napustili grad, okrenula se ukljucila byakugan i pogledala ka areni. A onda se okrenula ka njemu i progovorila..*
"Ako ikako mogu da pomognem... Racunaj na mene..." - rece i napravi dramsku pauzu pa dodade ...
" A sto se chakre tice, naravno da sam je osetila ali turnir je trajao, borbe su bile u toku, bilo je i previse logicno da ce se osetiti ogromna kolicina chakre.. Predpostavila sam da se ne salis, ali ne znam te, mozes biti bilo, pa cak i neki zajebant s ulice kome je previse dosadno pa izmislja pricice... Nazalost, uvidjam sada da nije bilo to u pitanju.. "

" Nikad nisi video byakugan do sad? " - upita ga zbog njegovog govora o retkosti njenih ociju i tome kako treba biti oprezna zbog toga.Pa se seti i da odgovori na postavljeno pitanje " Vazi" rece hladnim glasom i doda za nijansu veselijim tonom " Docice jednom i moje vreme za borbu..."

*Klimnula je glavom u znak razumevanja njegovih reci * " I pretpostavila sam da je tako ... " *rece pa ubrza korak *