Naruto My Story

Odaberi svoj put, bori se, ne odustaj i postani shinobi vredan postovanja.Citav svet ceka na tebe!

Dobrodošli na Naruto My Story !
Prolece, 997. godina. Zivi zivot shinobija!

You are not connected. Please login or register

Naruto My Story » Off topic » Forumske igre » Pišemo priču

Pišemo priču

Go to page : Previous  1, 2, 3

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 3 of 3]

1 Pišemo priču on 11th September 2016, 14:40

Anna Liebert

avatar
Academy student
Academy student
First topic message reminder :

Svako treba da doda jednu ili više reči koja se nastavlja na prethodni komentar, da bi napisali priču. Ja ću početi. Very Happy

Bio je...

View user profile

51 Re: Pišemo priču on 22nd January 2017, 13:39

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.
Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda
Te decko pridje devojci i upita je: " Znamo li se mozda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom.

View user profile

52 Re: Pišemo priču on 22nd January 2017, 13:47

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.
Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda
Te decko pridje devojci i upita je: " Znamo li se mozda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim. 

View user profile

53 Re: Pišemo priču on 22nd January 2017, 13:56

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.

View user profile

54 Re: Pišemo priču on 22nd January 2017, 14:40

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje.

View user profile

55 Re: Pišemo priču on 22nd January 2017, 18:50

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi.

View user profile

56 Re: Pišemo priču on 23rd January 2017, 14:40

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi.
Trebao mu je ....

View user profile

57 Re: Pišemo priču on 24th January 2017, 19:07

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 



Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.

View user profile

58 Re: Pišemo priču on 24th January 2017, 21:18

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 



Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola" .... 

View user profile

59 Re: Pišemo priču on 24th January 2017, 21:21

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!"...

View user profile

60 Re: Pišemo priču on 24th January 2017, 22:12

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali 

View user profile

61 Re: Pišemo priču on 24th January 2017, 22:55

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša..

View user profile

62 Re: Pišemo priču on 25th January 2017, 22:35

Anna Liebert

avatar
Academy student
Academy student
Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi.


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je.

View user profile

63 Re: Pišemo priču on 26th January 2017, 01:19

Aizen

avatar
Hokage
Hokage
Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao. 



Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.

View user profile

64 Re: Pišemo priču on 26th January 2017, 13:26

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi.


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao.


Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.


.....
10,9,8,7.....

View user profile

65 Re: Pišemo priču on 26th January 2017, 13:31

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao. 


Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.


.....
10,9,8,7,6,5,4,3,2...

View user profile

66 Re: Pišemo priču on 26th January 2017, 13:39

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi.


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao.


Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.


.....
10,9,8,7,6,5,4,3,2,1 .....

View user profile

67 Re: Pišemo priču on 26th January 2017, 13:42

Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao. 


Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.


.....
10,9,8,7,6,5,4,3,2,1 .....
Odjednom se cuo hitac iz "Snajpera"....

View user profile

68 Re: Pišemo priču on 16th February 2017, 17:02

Shizu

avatar
Academy student
Academy student
Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao. 


Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.


.....
10,9,8,7,6,5,4,3,2,1 .....
Odjednom se cuo hitac iz "Snajpera"....


Promašio je. Namerno ili slučajno, nije bilo bitno. Samo se okrenuo i potrčao niz zgradu, i potom ušao u kanalizaciju. Sa početka ulice video se crni auto koji se približavao zgradi te mlade devojke. Dva visoka čoveka izašla su iz auta i ušla u zgradu. Pozvoniše na vrata...

View user profile

69 Re: Pišemo priču on 17th February 2017, 12:49

Tomiko

avatar
Academy student
Academy student
Jednog petka u Berlinu, jedna silueta se oslikavala ispod nocne svetiljke. To je bio usamljen decko.
"Zdravo", zacuo se glas iza njega. Bese to devojka. Impresivan stas, nezan zabrinut glas i neprirodno crvenilo u njenim ocima. Marko je sa cudjenjem pogledao u lepu devojku.
-"Mogu li vam pomoći", pitao je začudjen jer je bilo očigledno da devojka gleda u njega.

Ali devojka ne odgovori no nastavi da gleda te decko pridje devojci i upita je: "Znamo li se možda?" Telo joj je blago zadrhtalo i usne zatreperele. Kao da se u njoj nalazila sva nesigurnost sveta. "Ne. Naravno da ne..", odgovorila je osmehom. "Moje ime je Marko" predstavi joj se, pa pruzi ruku. "Drago mi je, Marko" odgovori devojka, rukujuci se s njim.

Upuštajući se u konverzaciju sa neznancem adrenalin je oblio njeno telo na trenutak te se blago naježila nakon što se rukovala sa Markom."Šta si radio ispod svetiljke ?" , upitala je.
Njeno pitanje,navelo ga je da se seti zasto je zapravo i izasao iz kuce te veceri, i da se zapita koliko vremena je "potrosio" na ovo neobavezno caskanje. "Izvini što sam te uznemirio onda", osmehom blagim koji neše nadogradnja na izvinjenje krenuo je da predje ulicu i da završi ono šta je krenuo da sredi. 


Trebao mu je dovoljan vremenski period da obavi 4 poziva, popne se na visoku zgradu nedaleko od tog meste i izvrši ono zao šta je plaćen to veče - ubistvo.
"Dodjavola,sta da radim!?"Govorio je to dok su mu kapljice znoja kapljale sa lica te je rekao u sebi "Necu ovo da radim!". Znao je da je sada kasno za povlacenje, ali novac za crno delo koje ga u glavi već beše obasulo krvlju je pruzeo. Potrčao je dalje i krenuo ka vrhu zgrade sa koje je spremao atentat. Kiša je gusto padala, a devojka od ranije gledala ga je širom otvorenih očiju. "Šta to radiš?", viknula je, no beše uzalud - momak beše otišao. 


Krenula je zbunjena ka svom stanu ne znajući da joj je to verovatno poslednja noć u životu.


.....
10,9,8,7,6,5,4,3,2,1 .....
Odjednom se cuo hitac iz "Snajpera"....


Promašio je. Namerno ili slučajno, nije bilo bitno. Samo se okrenuo i potrčao niz zgradu, i potom ušao u kanalizaciju. Sa početka ulice video se crni auto koji se približavao zgradi te mlade devojke. Dva visoka čoveka izašla su iz auta i ušla u zgradu. Pozvoniše na vrata. Sada je ostalo samo da ....

View user profile

Sponsored content


View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 3 of 3]

Go to page : Previous  1, 2, 3

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum