Naruto My Story

Odaberi svoj put, bori se, ne odustaj i postani shinobi vredan postovanja.Citav svet ceka na tebe!

Dobrodošli na Naruto My Story !
Prolece, 997. godina. Zivi zivot shinobija!

You are not connected. Please login or register

Naruto My Story » Arena » Takmicenje-Autobiografije

Takmicenje-Autobiografije

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Takmicenje-Autobiografije on 22nd November 2015, 15:05

Konsai

avatar
Admin
Admin
Naime rec je tradicionalnom takmicenju koje se odvija na pocetku verzije u kome igraci pisu sopstvenu biografiju.Poenta svega ovoga je pre svega utvrdjivanje karaktera vaseg lika i nacin na koji bi ostali mogli prema njemu da se odnose zato je pozeljno ih sve iscitati.Najbolji radovi cak mogu da menjaju i sam tok igre i da se NPC:ovi i prica delimicmo prilagode tome kako ste prestavili svog lika zato je vazno da to dobro uradite jer ce uticati mozda i na celu igru, a ne samo zarad osvajanja nagrada.Naravno nagrade su tu, vredne kao i uvek, pa tako imamo:

1- 100 tokena, 20 kreatora
2-100 tokena, 15 kreatora
3-100 tokena, 10 kreatora

Svaki ucesnik koji se iole potrudi dobice + 5 lvl-a i 10.000 ryo.Pobedni polaze pravo na neko oruzije u dogovoru sa adminom za kartice uz neke doplate ili kako vec toj vec njegov reon.

Takmicenje je javno i po zavrsetku okacite ovde vas rad i on ce biti podvrgnut sudu svih igraca i tako cemo pronaci pobednika.

View user profile http://nms-serbia.serbianforum.info

2 Re: Takmicenje-Autobiografije on 25th November 2015, 21:19

                              Poreklo

Theme:


Sve pocinje mnog pre rodjenja Akia....

U drzavi vatre bilo je mnogo farmera koji su ziveli u svojim malim zajednicama. Zivot na selu nije bio lak cesti napadni bandita, poplave naterali su okolne farmere da naprave sela.
Napravljeno je 6 sela :Akaigawa, Takayama,Urahara , Otaki, Tonaki ,Konoha.
 Konacno zivot je dobio neki normalan tok delovalo je kao da je to kraj nesrece.  Ali to je bio samo pocetak . . . . . .



Napadi bandita postali su redji, kao da ih je nesto zaustavilo.
Jedne noci sela napada devetorepa lisica, pri zori ona odlazi ostavljajuci rusevine.

Vodje sela su imali sastanak. Odluceno je svako selo ce imati svog predstavnika najaceg i prespetivnijeg ratnika (shinobia) koji bi vodio vojne snage svog sela. 
Iz sela Tonaki izabran je  Sakumo Kiyoshi.
Prema pricama njegovih saboraca koristio je cudnu tehniku, kojom je ocima mogao kopirati tehnike i predvideti protivnikove poteze.
Mesecima su se borili s tom zveri, i ako su imali puno gubitaka nisu odustajali.


 U tom periodu zblizio se sa ninjom iz sela Akaigawa,  Haya Yukimura. Ona je imala sposobnosti da koristi drvene tehnike.
Zajedno su prosli kroz najteze trenutke i iz toga se nastala ljubav, a kasnije i dete.
Haya se povukla iz borbi i posvetila se cuvanju svog nerodjenog sina, njeno mesto je zauzeo njen brat.

Navrsilo se 6 meseci, a borbi nigde kraja. Sakumi je palo napamet da potrazi pomoc u shinobi gradu, krenuo je tamo ne govoreci nikom nista. U shinobi gradu biva ismevan, a pomoci nije bilo. Vracajuci se razocaran zatekao je unistena sela, bezivotna tela svojih saboraca. Obliven hladnim znojem uputio se ka svojoj kuci gde je u podrumu zatekao pleplasenu zenu koja je drhtala. U tom trenutku znao je sta mora uraditi, zeni je ostavio pismo koje treba predati njihovom sinu kada bude spreman.




Izjurio je iz kuce i uputio se u pravcu gde je se nalazila zver.
Posle toga nije vise bilo napda devetorepe lisice, ali ni Sakumi se nije vise nikad vratio.




Selo koje je bilo skoro sacuvano je bila Konoha koja je postala kamp-vatra. Dok je selo Urahara postalo centar trgovine.


Dok je u ostalim selima vladala beda i bezvlasce....

                                 

                               Detinstvo i put ka postajanju shinobia



Theme:


Detinstvo je proveo trenirajuci i usavrsavajuci svoj um i telo.
Kao dete je morao da nauci da brani sebe i svoju porodicu.
Bio je usamljen jel su da druga deca smatrala cudakom zvog svojih sposobnisti. Tada nije bilo mnogo shinobia u njegovom selu, mnogi su poginuli braneci ga. Bio je iako nesrecan i tuzan, nepokazujuci svojoj majci to. Znao je da je mnogo prosla i da to ne bi izdrzala. 

Morala ga je sama cuvati, plaseci se da li ce imati sta da jede i da se ne razbloli. Svaki put kada bi neko spomenuo Sakuma ona bi celu noc plakala. Secajuci se kakav je zivot imala, kako je izgubila brata i muza. Sve bi to slusao Akio koji je posle toga ostajao budan celu noc.

Kada mu se navrsilo 16 godina majka mu da pismo svoga oca i ostavi ga u sobi da procita.

Dragi sine:

Zao mi je sto nisam ima priliku da ti budem dobar otac, ali ovako je moralo da bude. Reci cu ti jednu stvar, koliko god ti bilo tesko koliko god ti situacija bila beznadezna nemoj da odustanes. Jer ako odustanes to ce ti postati navika, a ako odustanes nikada neces uspeti. Sine tvoja sudbina je da budes dobar shinobi i nikad nemoj se predati zlu. Znaj jednu stvar ja cu uvek biti pored tebe kao tvoj andjeo na ramenu.



Voli te Sakumo

Procitavsi pismo Akio ulazi u sobu za majkom, tamo samo zatice torbu i novac. Majke nigde nije bilo, shvatio je da je to njegova sudbina. U torbi je nasao kartu koja bi ga vodila do Kampa-vatre gde bi mogao povecati svoje znanje i moc.

Izlazi iz kuce s torbom na ramenu vise nego odlucan da nacini svoje roditelje ponosnim, sa suzom u oku se oprasta sa mestom koje je nekad zvao dom i odlazi ne osvrcuci se.






Nakon nekoliko sati stize do kapije kampa i prikljucuje mu se.
Nasao je smestaj u napustenog kolibi starog farmera. Izasao je do sume da ohladi glavu od nedavnih desavanja. Nemir mu remiti Obito njegov buduci najbolji prijatelj....

Ko zna mozda ce se ova prica nekada prepricavati .....



Mozda:





(Ako nesto nije gramaticki ispravno jbg umoran sam -.-)

View user profile

3 Re: Takmicenje-Autobiografije on 26th November 2015, 20:15

Aizen

avatar
Hokage
Hokage
Moj zivot dosada moze se izdeliti u tri particijie koju su dole ispod opisane.
Porodica:


Moja prica pocinje sa mojim prvim svesnim postojanjem. Lep jesenji dan,neobicno topao i sparan, vazduh pun neke neobicne radosti i ja koji trcim ka vrhu brda ne osecajuci neki preterani umor i vrelinu. Tek na samom vrhu brda iznad sela Hindakai u kom sam ziveo sa porodicom u plucima mi je gorelo.Bacio sam se u vec sušne livade jeseni koje su mirisale kao u sred leta na maslacak i neke roze cvetove kojima nisam znao ime. Dve drugarice i drug su trebali doci, ali kasnili su. Bili su mi kao braca i sestre iako ih kad bih se bolje zamislio ne bi mogao porediti sa mojim starijim bratom koji je bio kao bog u mojim ocima. Prišunjali su mi se iza ledja  u nemare da me prepadnu kao što su cesto i radili ali bezuspešno. U trenutku  kada su nameravali da urade vrisak ili sta god bi aktiralo moje mozdane senzore za opasnost rekao bih im : „Znam da ste tu, ne pokusavajte..“ . Zavriskali bi svi u glas sa pitanjima kako i zašto ali im nikada do tog trenutka nisam odgovorio. Osecao sam njihovo prisustvo, njihovu lokaciju i otkucaje srca, njihove korake, njihove pokrete, njih. Kada sam im rekao to nisu mi verovali i smejali su mi se, ali sma vezao sebi povez preko ociju i rekao im da se rastrce oko mene. Kada sam pokazao prstom mesto gdje su se nalazili , imenovao ih i nasmejao se verovao sam da su pucali od ljubomore prema meni. Skidajuci povez istina mi je zableštela pred ocima : Svo troje su trcali prema selu kao da ih najstrašnije ninje jure.
Selo Hindakai nalazi se na granici drzave vatre. Bilo je uništavano mnogo puta u svim ratovima ove ere i zbog toga oko dve hiljade seljana osjeca neverovatnu mržnju prema ninjama i svim oblicima chakre. Bezuspešni uzvici u nadi da cu zaustaviti prijatelje su odzvanjali brdom. Spustio sam se i negde pored reke sedeo na kamen i plakao. Vece je bilo vec kada sam kreuo kuci i otac mi je otvorio vrata. Nikada ga nisam video tako tmurnog, besnog i neraspoloženog. Krenuo sam ga zapitati zašto je takav i šta se desilo ali cuo sam plac majkin zbog kojeg sam uleteo u kucu. Sedela je u fotelji placuci i kada me je videla nasmejala i pruzila ruke prema meni. I meni su nesvesno suze krenule teci, ceo dan ionako je bio loš, onu srecu sto sam u jutro osjecao zamenila je neka tuga koja mi je izgarala srce i pluca. Kao da sam znao šta ce uslediti. Otac je vec bio zatvorio vrata i stajao iza mene. „Djeca u selu su rekla da iako ne vidis možeš znati ko je pred tobom i gde je“, rekao je mucno i tek tada iza njega sam video na krevetu staratelje sela tmurne i crne. Potvrdio sam mu to nekako nevoljno i pokajao se istog trenutka . Uhvatio me za rame i na brzinu mi je stavio crni povez preko ociju. Cuo sam skripu vrata, korake i mumlanje, a zatim ocev glas „Ko se nalazi ispred tebe Aizen..?“. Prelomni trenutak mog života.Mogao sam lupiti ime i promašiti ali bio sam glupo dete koje je imalo mozak cisto da ne bi sralo po dvorištu kao kokoška.
Lisa-chan..? Upitao sam tiho dok se ispred mene nalazila drugarica od danas. Otac mi je skinuo povez i oci su mu se napunile suza , a majka je pocela jecati i drhtati.Otac je digao glavu i uputio pogled prema starcima. Jedan od njih je odmahnuo glavom i spustio pogled. Tata šta se dešava, okrenuo sam se put njega, plakao i drhtao gledajuci u njegovo izborano lice i suzave krvave oci. Stavio mi je ruku na rame i gurnuo ispred sebe govoreci: „Izadji napolje sa mnom“. Majka je vrisnula i svi su se u prostoriji najezili. Ona i Lisa su neprekidno plakali i ja sam pogurivan od strane oca izašao napolje. Sva ona toplota sunca i sparina su nestali i bilo mi je tako hladno, da li zbog straha od kojeg su mi vilice tresle ili zbog stvarne hladnoce oko mene nisam znao. Otac se vracao zatim noseci u ruci samostrel i dve strele.U trenutku sam se okinuo. Vrisak u glavi da trcim me je tako obuzimao ali nisam imao dovoljno hrabrosti da pobegnem od oca.“Podji za mnom“,rekao je i ja sam zaista isao svesno na svoju egzekuciju.
Negde u crnilu sume nedaleko od kuce stali smo.Zbunjeno sam pogledao u mjeseci u oca koji je cutke stavljao strelu u samostrel.Suze su mu isle niz lice dok se secao svih igrarija koje je izvodio sa mnom, nocima ispunjenih smehom i radosti.“Uperio je samostrel  u menei nadao se negde duboko i sebi da cu pobeci, da ce ga nešto spreciti da ubije svog mladjeg sina kojeg toliko voli. Ne bih pisao ovo da se nije desilo. Mac mi je proleteo i zakucao ocevu ruku za bor koji je bio pored njega. Od njegovog jauka citava suma je odjeknula dok mu je krv lila niz ruke.Odmah sam ka njemu sa zeljom da pomognem. Ali je samo stiskajuci zube od bola rekao „Bezi..“ Ponovio je to jer sam ga bezumno i zbunjeno gledao, ali ovaj put  glasnije i sa osmjehom.Trgnuo sam se i trcao negde u šumi, nedugo zatim pao i ostao tu. Misli su mi igrale po glavi, sta da radim i gde da idem. Zaspao sam od umora i zima mi je smrzavala prste.Probudila me piska djeteta koje me vuklo za usi i kosu.Smesna situacija zaista kada je se sada setim. Bio sam u selu nekom na drugom kraju sveta i devojcica iz kuce na kojoj sam bio naslonjen me je cupala i vukla za kosu. Ubrzo je izasao otac devojcice i uveo je u kucu, a mene isamarao ni krivog ni duznog i izbacio iz dvorista.

Dojo:


"Gde sam,zaspao sam u sumi, sta radim ovde" razmisljao sam u sebi.Bilo mi je zima i drhtavica me hvatala.Nisam mogao da shvatim nista sa mojim intelektualnim umecem koje sam imao u cetvrtoj godini zivota."Dodji ovamo dete" rekao mi je starac iz kuce preko puta.Na vratima je pisalo DOJO i nisam imao pojma sta to znaci, ali bio sam gladan bez porodice i krova na glavom i bilo kakav poziv u kucu mi je izgledao dobrim.Usao sam u prostoriju i pratio ga.Usao sam u ogromnu prostoriju dojo-a i video ga negde na sredini prostorije."Napadni me" rekao je mirno i stalozeno."Izaberi oruzje koje god zelis i napadni me" rece jos jednom .Zbunjenost u meni odrazila se odgovorom koji je bio pomešana verzija sta i sto."Rekao sam da uzmes bilo sta sto zelis i da me napadnes" rekao je opet glasno.Na zidovima dojoa bili su drveni macevi i motke ali nisam znao da koristim nijedno od toga.Necu da vas napadnem bez razloga.Bio sam stresiran, izgladnio i umoran i poslednje sto mi je padalo na pamet jeste da napadnem nenaoruzanog dedicu."Otac te pokusao ubiti i celo selo te odbacilo.Nemas vise nikog na ovog svetu, samo si bedno nesposobno dete koje ce umreti kroz nekliko dana od gladi", rece starac sa zlobom u glasu.Bes je kuljao u mojim ocima tog trenutka i svom decjom snagom koja je bila u meni uz neki piskavi urlik zaleteo sam se na starca nekom jedva od zime stisnutom pesnicom.Urlik nije prestajao ni kada je jednim prstom zaustavio moju pesnicu i rekao "Jadno".Starcu i ucenicima paznju je odvukao ormar koji se poceo tresti i sve jaci moj urlik ispunjen suzama.Mac je proleteo kroz zid i iz ormara su poletjela metalna oruzja u pravcu starca.Oci je razgorapio i ne verovao sto vidi.Dva surikena su mu se zabila u ledja dok je nebrojivo mnogo ostalih oruzja izbegao.Ma koliko sam bio u suzama i umoru secam se da je njegovo izbegavanje bilo impresivno, nesto sto do tada u zivotu nikada nisam video.Slabo se secam svega jer je i mene jedan shuriken pogodio sto je prouzrokovalo moj brzi decacki pad u nesvest.Rekli su mi kasnije da me je gledao onesvestenog nekoliko trenutaka i da je odbio medicinsku pomoc.Rekao je da me nahrane i previju.
Probudjen od bolova.Bio je to obican shuriken a tako je jako boleo.Bio sam u dojo-u i on je bio prazan sa samo mojim lezajem u njemu.Nedugo nakon mog budjenja posetio me je starac.Stegnuo sam pesnicu i to je sve sto sam mogao da
uradim jer me je celo telo boljelo."Smiri se", rekao je tiho, "U bolu od gubitka se oslobadja najveca moc coveka"."Morao sam da proverim koliko si snazan".Bes u meni nije posustajao i nekako sam prosiktao kroz usne pitanje kako je znao sve o meni."Rekao mi je onaj ko te je doveo", trgao sam se u trenutku ,"ne znam ko je to". "Kako je to moguće" pitao sam ga naredjujuci znajuci da nesto krije.Rekao je nekim njegovim opisima i izumrlim recima da nesto tako u zivotu nije video.Znao je da me je neko doveo, znao je sve sto mu je nepoznata osoba ispricala ali izgleda te osobe, njene boje glasa nacina hoda, nicega se ne seca.Za godiste uzrasta 4 delovao je uverljivo ali mu nikad nisam poverovao do jednog trenutka.Deset godina treninga kod tog starca koji se pokazao kao dobar, mudar i milosrdan naucili su me osnovnim vestinama nindze.Pre 4 godine se moj zivot u dojo-u zavrsio kada vise nije imao sta da me nauci.Poslao me je u kamp Vetra.Zapravo mislio je da me je poslao.Direktno sam otisao u Hindakai da vidim roditelje.

Brat:


Bila je mrkla noć kada sam stigao i nisu mi bile potrebne neke veštine da bih prosao neopazen.Pijanica iz kafane se vracao kuci i iskoristio sam njegovo stanje da ga ispitam o porodici.Objasnio mi je istoriju malo drukčiju od mojih secanja i rekao da me je otac ubio i da je ruku kojom me ubio probo macem iz dusevnog bola.Onda je rekao reci koje su mi naterale osmeh i srecne suze na lice."Dobili su ćericu i sada njih troje zive u kući".Smejao sam se neko vreme dok me pjanica cudno gledalo."Njihov se stariji sin predpostavljam vec osamostalio?" pitao sam za brata jer jedino o njemu nisam nista jos saznao, zapravo nisam ga video ni tog dana kada sam trebao biti ubijen."Koji stariji sin ? Nemaju starijeg sina..Samo ovo dete sto su ubili i cerkicu od 8 godina.." Ostao sam skamenjen..Ispitao sam sve ljude koje sam sreo na ulici govoreci da sam samo zainteresovani dalji rodjak i svi su mi rekli istu pricu.Na kraju nisam imao izbora bez da sam proverim.Na prozor od dnevne sobe kroz koji sam nekad gledao olujne vetrove i padanje snega cucao sam skriven i gledao u suzama majku oca i po prvi put sestru kako se igraju i smeju. Deo mene je hteo poleteti ka njima i reci im da sam ziv, zagrliti ih i leci pored njih dok me je drugi odgovarao od toga govoreci mi da se taj period zivota mog zavrsio.Brata nije bilo.Obrisao sam suze i razmislio pa tiho obio prozor njegove sobe i osetio miris gara i pepela.Sve bratove stvari su izgorele zajedno kako se cini sa secanjem na njega.Izgubljen u mislima spustio sam se opet do prozora i stao sam gledati porodicu smejuci se kada i oni.Zamislio sam na trenutak i skrenuo glavu razmisljajuci o bratu.Ponovni pogled na porodicu me okinuo jer su svi gledali direkto u mene.Majka kada je videla moje oči pokrila ja usta rukama i zaplakala a otac je izleteo ka vratima.Dok je izasao ja sam vec bio na pola puta ka kampu vetra plačuci dok sam se secao majke.
"Znači on je", rekao sam sebi sa svanućem jutra,"Brat me je spasio".Starčeve reči i pričanja ljudi i sela su se poklopila..Jedno vreme mog zivota zatim proslo je u razmisljanju i neunapredjivanju moci, dosadi i opijanju, neprospavanim nocima jer ga nikako nisam mogao naci. Odlucio sam da ako ga zelim vidjeti opet moram postati dovoljno jak da bih to uspeo.Od tada krece moj vrtoglavi uspon kao ninje koji je započeo u Selu skrivenom u liscu.

View user profile

4 Re: Takmicenje-Autobiografije on 28th November 2015, 18:55

Hisai

avatar
Admin
Admin
Moram da naglasim da ću pripremiti posebno iznenađenje za prva 3 mesta za koje samo ja znam. I sa moje tačke gledišta nisu mala iznenađenja Smile

View user profile

5 Re: Takmicenje-Autobiografije on 29th November 2015, 16:25

Keisuke

avatar
Jounin
Jounin
Pustite pesmu dok citate :3





Begnning:




Keisuke je ziveo na sneznoj planini severno od nindza sveta , u selu zvanom Hyonam,u kome je sneg padao i leti i zimi.



Selo je vladalo u miru i slozi,ali sve se to jednog dana promenilo.
Keisuke je krenuo malo podalje od sela da  se sanka,ceo dan mu je prosao u zabavi .Dok  se pripremao za  spustanje niz liticu video je coveka koji je isao prema njemu i dovikivao upomoc.Trcao je prema njemu ,kada je stigao do njega,covek se samo srucio u sneg i rekao mu  je "Stigli su" .Keisuke se zabrinuo kada je video 5 shurikena u njegovim ledjima i brzo je krenuo prema selu. Kada je imao je i sta da vidi .
Njegovo malo selo je bilo  u plamenu,a beli sneg je pocrveneo od krvi stanovnika.Trceci prema svojoj kuci ,prolazio je pored brojnih mrtvih tela  sa suzama u ocima.Usavsi u kucu video je svoju majku i oca  mrtve na podu.Odjednom njegovu tugu je zamenila mrznja.
"Osveticu se " rekao je  i krenuo juzno prema dolini nindzi,ni sam ne znajuci sta radi samo zeleci osvetu.



Ninja way :


Iduci danima kroz sneznu oluju ,umor ga je polako sustizao.Onesvestio se i ostao je tu da lezi u snegu ,dok mu se smrt  priblizavala.
Sledeceg jutra se osvestio u necijoj kuci gde je bilo udobno i toplo.
"Ha ,gde sam ja?" ,rece probajuci da ustane
"Pa ti si u mojoj kuci ,mislio bih .",rece neznanac izlazeci iz senke nasmejuci se


"Ko si ti? I gde se to nalazim? "
"Ja sam Ukitake nindza iz kampa vetra,a ti se trenutno nalazis u selu Amaru ,.
Covek je imao belu kosu do ramena i nosio je mac na ledjima.
"Nindze?" Znaci vi ste ubili moju pordicu? Vi ste ubili celo moje selo? "
Besan,oci mu postanu potpuno bele  i krene ka Ukitakeu
"Polako decko" rece Ukitake  i jednim pokretom ruke ga uhvati i nezno ga spusti na krevet.
"Odakle mu byakugan,ovaj decko je jako poseban" rece sam sebi a zatim se uozbilji i nastavi
"Mi nismo ubice ,nikada ne bi ubili ako nam nista nisu uradili.Tvoju po,rodicu je ubila banda odmetnina koje sam juce sreo i ubio ih
,tu sam te ja nasao  i doveo ovde." nasmeja se blago
Iznenadjen odgovorom Keisuke samo spusti glavu u znak izvinjenja i ozbiljno rece,
"Zelim postati nindza  Ukitake  da bih sledeci put zastio one koje volim a ne da bezim,da li bi mogao da me istreniras"
Videvsi interesovanje u Keisukeu ,Ukitake se samo blago nasemaja
"Sutra pocinjemo trening" rece i izadje iz sobe ostavljajuci Keisukea sa svojim mislima.

Five Years Later:



"Keisuke pozuri" uzvikne Ukitake dok je Keisuke trcao za njim
"Ne verujem da se ovo opet dogadja" rece Keisuke zabrinuto
"Upali byakugan Keisuke"
Keisuke pali byakugan "O ne ,ima ih na stotine"
"Moramo da pozurimo"  rece i ubrza tempo
"Ukitake pazi" rece  i pogodi surikenom nindzu koji je skocio sa drveta
"Uh hvala ti ,postajem malo mator za ovo ,rece i nasmeja se.
"Evo su,spremi se matori" rece i nasmeja se

Ubijajuci jednog po jednog shinobia ,odbranili su selo..

"Ovo je bilo lako, zar ne Keisuke?" rece i nasemeja se
"Nemoj da se radujes prerano sensei,stize jos jedan sa ogromnom cakrom"
Odjednom veliki shinobi iz neba skoci na njih.Misleci da ih je ubio video je samo panj ispod njega.

"Ha jel si cuo nekada za zamenu?" Ukitake rece i nasmeja se
"Uozbilji se ,sada nije vreme" rece Keisuke ozbiljan

Keisuke stvori ogrmonog zemljanog zmaja ,a Ukitake vatrenog koji su isli na shinobia sa dve strane.

Nepoznati shinobi stvori krila od vetra i izbegne njihove napade a zatim rece

"Sada cemo umreti svi " rece i stvori mu se ludacki kez na licu


"O ne ,Keisuke bezi podcenili smo ga" Ukitake rece ozbiljno

Keisuke  zacudjen Ukitakeovim ponasanjem samo ga je ignorisao ,nikada ga jos nije video takvim

"Ne matori,resicemo ovo zajedno"

"Hah,kako si tvrdoglav,ovo je previse za tebe" rece i udari ga tako da se Keisuke onesvestio ,zatim stvarajuci ogromnu pticu od gline stavio je Keisukea na nju i sapnuo je ptici
"Odvedi ga na sigurno" zatim se okrenuo prema svome neprijatelju

"UMRIMO ZAJEDNO SVI ZA NASEG GOSPODARA" ludacki shinobi rece i baci razornu tehniku koja je unistavala sve pred sobom.

"Ne svi ,samo ja i ti" rece Ukitake i nasmeja se   ,stvarajuci krila od leda hitajuci ka shinobi uhvatio ga je  i odneo van sela ,zatim je usledila ogromna eksplozija.

Posle nekog vremena Keisuke se probudio i nicega se nije secao ,bio je ispred kapije nekog velikog kampa  ,to je bio kamp vetra i tu Keisukeova avantura pocinje.

View user profile

Sponsored content


View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum